Biografija
Davor Jovanović, vokalni solista iz Beograda, rođen je 27. Avgusta 1988. godine u Kladovu. Kao osnovac, svirao je harmoniku u muzičkoj školi ali je ubrzo prešao na gitaru i šarmirao komšinice u parku ispred zgrade.
Od malena je voleo igru i pesmu, te je detinjstvo proveo igrajući u KUD “Polet” u Kladovu do svoje 14. godine. Nakon toga se potpuno posvećuje pevanju uz oca kao prateći vokal. U orkestru koji je pratio folklorni ansambl, svirao je gitaru i bas gitaru.
Tečno govori engleski, ljubitelj evergreen muzike. Voli i kvalitetne narodnjake koje često izvodi i to sa velikim uživanjem.
Nakon srednje elektrotehničke škole u Kladovu, dolazi u Beograd gde nastavlja školovanje na Visokoj Elektrotehničkoj školi 2007. godine. Iste godine je pokazao svoje pevačko umeće na studenskom takmičenju i odneo pobedu sa titulom “Prvi glas Univerziteta”. Diplomirao je na predmetu Muzička produkcija sa ocenom 10 i sada je zvanično inženjer za audio i video tehnologije.
Nikada nije ostao dužan u kafani, ostavlja bakšiš i taksistima.
Davor je u decembru 2011. godine proglašen za pobednika u vrlo popularnom muzičkom takmičenju “Prvi glas Srbije”. Publiku je osvojio svojim šarmom, iskrenim osmehom i jedinstvenim interpretacijama, a najzapaženiji i najzapamćeniji nastup je bilo izvođenje pesme “Vlajna” čuvenog Tozovca, na kojem mu je i sam Tozovac lično čestitao.
Voli ručne satove i ne drži se toga da lepi ljudi ne nose satove.
Po završetku takmičenja, Davor se pronalazi u muzici kao autor i predstavlja se svojim prvim zvaničnim singlom “Ja leđa ljubavi nisam okrenuo”. Ovo delo je satkano od načistijih ljubanih emocija i označava početak trilogije koju je zaokružio pesmama “Moj mali beli pas i ja” i “Što te volim to me ne pitaj”. Vremenom, razvijajući se kao muzičar i pevač, osvaruje saradnju i sa uvaženim autorima našeg podneblja i učestvuje u mnogobrojnim humanitarnim akcijama i koncertima.
Sarme jede i kad nije na slavi, čvarke gotivi isključivo duvan.
Na pitanje novinara jednog uticajnog domaćeg časopisa ” Ko vam je najveća podrška u svemu što radite? “, odgovorio je:
” Na podršku nailazim svuda. Kod ljudi kojima zasviram svoje pesme, kod ljudi koje uopšte ne poznajem, a u njima prepoznajem ljubitelje muzike, ljudi od kojih dobijam najiskrenije aplauze za moje interpretacije. Podrška su i moji poslodavci u čijim restoranima danas pevam, svi saradnici iz Ansambla i prateće grupe Koncertmajstori sa kojima imam divne nastupe i humanitarne koncerte iza sebe, svi dosadašnji mladenci koji su imali herca da mi povere svoje venčanje i da im taj dan ostane u lepom sećanju i da se diče muzikom sutradan kada pričaju svojim prijateljima. Svi su oni moja podrška, a najveća podrška je uvek bila moja porodica, jer je tu sve i počelo. Ja sam dete muzikalnih roditelja koji su me naučili da muzika pre svega zasvira u srcu muzičara, pa se prenosi do srca slušaoca. Tu leži istina. “
Nazdravlja s čašom dobrog vina i zna celu Oče naš. Kršten je u crkvi Sv. Petke na Kalemegdanu.
On donosi pesmu na sebi svojstven način, razliva emocije kroz reči i note i pušta ih da teku do uha slušalaca osvajajući njihova srca. Ne smatra da religija treba da ograničava bilo koga, pa samim tim i umetnike, te se može pohvaliti saranjom sa brojinim kolegama.
Svim ljudima, širokog srca, Davor poklanja svoju muziku, da živi i da se peva, dokle god je ljudi koji vole i slusaju muziku ne samo uhom, već dušom i srcem.
Mnogo voli Dunav, svakodnevno sluša radio i ne gleda Televiziju.
